Велики рат Први светски рат Србија у Великом рату

Анексиона криза

Анексиона криза (1908-1909) је  која је настала анексијом Босне и Херцеговине Аустроугарској. Анексија је извршена прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године. Као непосредан повод послужила јој Младотурска револуција и преврати у Цариграду, изведени у лето 1908.

Бугарска је прогласила независност  4. октобра 1908. , а већ следећег дана, 5. октобра Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. Што се тиче овог  догађаја , посредно или непосредно су биле укључене Руска Империја, Османско царство, Француска, Велика Британија, Италија, Краљевина Србија, Књажевина Црна Гора и Немачко царство.

Овим актом анексије, која је изведена без претходног споразума са великим силама, које су јој на Берлинском конгресу дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, Аустроугарска је извршила  повреду међународних уговора и изазвала велике протесте у Европи. Још већу тежину овом агресорском акту Аустроугарске даје и то  што је у исто време, и у споразуму са њом, Бугарска прогласила своју независност.

Анексиона криза

Грађани Сарајева читају проглас о анексији на истом месту на коме ће Принцип извршити атентат на Фединанда

У Будимпешти 11. октобра.  представници православних и муслиманских народних организација дали су  у изјаву да је „анексија извршена без питања и против воље становништва и упутили су посебну делегацију у европске престонице да ту изјаву стави до знања великим силама„, које нису реаговале на окупацију Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске.

У Србији је анексија изазвала велико узбуђење, јер се осећало да се Аустрија тиме учвршћује пре свега војно, на Балкану. Такође ово је дубоко погађало националну будућност српства и Аустроугарске жеље да пресече све наде у будућност велике самосталне српске државе. Срби су се решили на крупне жртве; протестовали су у свим престоницама, спаљиване су заставе Аустроугарске. Срби су створили Народну одбрану са циљем да смири партијске страсти и прикупи добровољце за евентуалне борбе и рат, који је био очигледан оваквом агресивном политиком Аустроугарске, и образовали су 24. фебруара 1909. године.  концентрациону владу под председништвом Стојана Новаковића.

Западне силе Француска и Велика Британија противиле су се анексији, али нису биле спремне да ратују због ње.Русија, која је знала да ће до овог чина доћи (чак је преговарала с Аустроугарском око одређених компензација у своју корист), није ништа предузела.

Под притиском општег нерасположења у Европи, у жељи да спору одузме европски карактер, Аустрија је са Османским царством склопила споразум (26. фебруара), платила јој одштету од 2,5 милиона и почела припреме да силом угуши српске протесте. Српски влада је била принуђена да (31. марта 1909) да изјаву да анексија не погађа њене интересе и да ће на својој територији спречити деловање против Аустроугарске.

Анексијом Босне и Херцеговине српско питање добило је европски карактер, јер је у целом свету остао утисак да је Аустроугарска извела незаконити акт и да му је као праву аргументацију дала само силу. За Србију овај удар био је од користи: упозорио је на блиску опасност, ставио крупна национална питања изнад партијских, извео концентрацију народних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности.

Ова криза се сматра уводом у Први светски рат. Берлинским споразумом из априла 1909. ова криза се завршава.

Leave a Comment