Велики рат Први светски рат Србија у Великом рату

Епилог прве ратне године

Након пораза Аустро-угарске војске на Балкану и њеног повлачења иза речних баријера аустроугарска команда је 23 децембра 1914. године издала наређење новом команданту на Балкану Еугену Аустријском да спречи упад српске војске у област монархије у правцима према Бечу и Будимпешти.

То је био споредни део плана који је подразумевао да командант Еуген Аустријски припреми нову офанзиву против Србије и њене војске. Из прве године рата, надвојвода Еуген Аустријски одговорио је команди да део аустроугарске војске под његовом командом неће моћи дуже време да се припреми за офанзиву, али је врховна команда монархије желела да офанзива крене почетком 1915.године у јануару. Мећутим догађаји на другим фронтовима где је војска монархије такође имала велике губитке, одложиле су нову офанзиву на Србију за неко време.

Епилог прве ратне годинеСнабдевање Србије и српске војске

Србија је у сам рат ушла веома исцрпљена због претходних Балканских ратова а прва година ратовања у Великом рату иако обележена сјајним победама успела је да извуче све што је Србија имала од залиха. Велики људски губици и разарања још више су исцрпели српску војску и становништво. Савезници Србије слали су недовољну помоћ и осећао се велики недостатах хране, како за људе тако и за стоку. Србија је увозила све па чак и сено и сламу из Русије, дневно је било потребно око осамдесет вагона хране за љљуде и стоку али Србија није могла то да обезбеди. У Прахову је 1915 године основана  базна станица за пријем пошиљки из Русије али ипак није могло да се омогући уредно снабдевање потребно за нормалан живот војске и становништва.

Епилог прве ратне године – Епидемије

Појавом заразних болести, нарочито епидемија пегавог тифуса, доволе су до још већих проблема и увећања жртава српске војске и становништва. Пегави тифус се појавио доласком аустроугарско војске из Босне у Србију. Нарочито приликом премештања ратних затвореника аустроугарске војске из Ваљева у Ниш где се болест пренела широм земље.

Српско санитетско возило

Српско санитетско возило

Епидемија је сузбијена тек у пролеће 1915. године нешто због побољшања времена а највише због помоћи мисија из савезничких и неутралних земаља (укупно 82 лекара и 430 медицинских сестара).  Иако се снабдевање побољшало с пролећем српска војска није имала одакле да попуни своје редове.  Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 човека односно 24% укупног становништва (40% укупног броја мушког становништва) далеко више него било која зараћена земља. Иако је извесна помоћ стигла из Русије, Француске и Енглеске та помоћ није била довољна.

У Србији од ове болести умрло око 135.000 људи, међу њима око 30.000 војника умрла су и 132 лекара од укупно 534.  За сузбијање епидемије најзначајнији је био долазак др Лудвика Хиршвелда, светски чувеног бактериолога, који је успео да изолује клицу паратифуса. А Џон Рид, дописник „Метрополитен магазина„, извештавао је да „иако епидемија јењава, улице Ваљева представљају авеније болница„.

Епилог прве ратне године – Савезници захтевају офанзиву

Пат позиција која је крајем 1914. наступила на главним фронтовима (Источном и Западном) и велика победа српске војске на Колубари дале су снажан импулс идеји савезничке интервенције на Балкану. Већ 1. јануара 1915. командант 2. француске армије генерал Гаљени предложио је председнику француске владе Вивијанију да савезници нападну Цариград од Солуна Епилог прве ратне годинекопненим путем одакле би затим кренули уз Дунав са балканским народима који би им се придружили. Сви ови предлози пали су у воду због несавладивог отпора савезничких врховних команданата на Западном фронту – Жофра и Френча као и британског министра рата Кичинера. Уместо да своје експедиционе снаге упуте у помоћ Србији они су предузели неуспелу Дарданелску операцију. Знајући да ће савезници вршити притисак на српско командовање, Путник се трудио да на сваки начин поврати борбену способност српских дивизија. Али баш тада су набујале граничне реке и постале су несавладива препрека за слабо опремљену српску војску. Општа ситуација се променила на штету сила Антанте. Српска Врховна команда је одлагала акцију све док није била проглашена мобилизација у Бугарској 28. септембра 1915, након чега није могло бити говора о офанзиви

1 Comment

Leave a Comment