Велики рат Први светски рат Србија у Великом рату

Млада Босна

Млада Босна је политичко-револуционарна омладинска организација, настала око 1904. године, која се борила против окупације, анексије и припајања провинције Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, а за њено припајање Србији и другим јужнословенским земљама. Неки чланови ове организације су сарађивали са  члановима организације Црна рука.
Њен  члан Гаврило Принцип је 28. јуна 1914. Године у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Овај догађај, такође познат и као Сарајевски атентат, је Аустроугарској послужио као повод за рат против Србије, који је прерастао Први светски рат.

Владимир Гаћиновић, зачетник и идеолог покрета Млада БоснаМлада Босна је представљала почетком двадесетог века  организацију српске и друге омладине у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, која је свој основни циљ видјела у борби против окупаторске аустроугарске власти и уједињењу Босне са Србијом, односно уједињењу и ослобођењу српског народа на просторима на којим је српски народ чинио већину.Млада Босна се залагала за национално, политичко, социјално и културно ослобођење Срба који су на овим српским етничким просторима представљали већински народ и који су живели у ропству од доласка Турака на ове српске етничке просторе.

Посебну активност испољила је послије анексије  Босне и Херцеговине 1908. године, када су у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бањалуци, Требињу и другим градовима групе младих свој отпор окупатору изражавале демонстрацијама, спаљивањем аустријских и мађарских застава, растурањем летака и брошура. У својој револуционарности, чланови Младе Босне често су долазили у сукоб и са српским чаршијом у већим српским градовима ове провинције и, нарочито са хрватским шовинистима. Млада Босна је преко својих чланова који су учили и студирали у Београду одржавала везе и са другим српским националним организацијама у Србији, а посебно за време балканских ратова са четничким војводама Танкосић и Вуком. Многи младобосанцима били су добровољци у српској војсци Србије.

Млада Босна или њени чланови су организовали више атентата на високе аустријске личности у провинцији Босни и Херцеговини и Хрватској, а у историју је ушла прије свега атентатом на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда, кога је у Сарајеву Гаврило Принцип убио на Видовдан 1914. у знак протеста против аустроугарске освајачке политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење. Десетине чланова „Младе Босне“ осуђено је тада на смрт и дугогодишње тамновање.

Млада Босна

Млада Босна 1912 године, горе десно нобеловац Иво Андрић

Међу члановима „Младе Босне“ осим најпознатијег члана Гаврила Принципа, морају се поменути и Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић и Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић, нобеловац Иво Андрић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић и посебно, идеолог организације Владимир Гаћиновић.

Интервју Васе Чубриловића из 1981 године. Архива РТС-а

 

[quote_center]Видовдански хероји[/quote_center]

За „Видовданске хероје“ су након Првог светског рата поред Богдана Жерајића проглашени поједини учесници Сарајевског атентата: Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Трифко Грабеж, Недељко Чубриловић, Михајло-Мишко Јовановић, Митар Керовић, Неђо Керовић, Јаков Миловић и Марко Перин. Родољубно друштво „Видовдански хероји“ је било активно између Првог и Другог светског рата у Сарајеву.
Капела Видовданских хероја у Сарајеву

Посмртни остаци „видовданских јунака“ су након Првог светског рата 7. јула 1920. Године пренесени и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године након што је завршена наменска капела Светог Арханђела („Капела Видовданских хероја“ у Старом српском православном гробљу св. Михајло на Кошеву (Сарајево)), њихове кости биле коначно положене ту у капели „Видовданских хероја„. Посмртни остаци Владимира Гаћиновића (идеолошког вође „Младе Босне“) су накнадно из Лозане (гдје је и отрован 1917. године) у Сарајево пренесени 1934. године и положени у заједничку гробницу Видовданских хероја.

Капела Видовданских хероја у Сарајеву

Капела Видовданских хероја у Сарајеву

Капела Видовданских хероја је подигнута по пројекту А. Дерока. На плочи уграђеној у капелу на којој се налази натпис „Видовдански хероји“ са именима Видовданских хероја стоје и Његошеви стихови симболични за идеолошко-слободарску оријентацију читавог видовданског култа Српства: [quote_center]“Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити“[/quote_center]

Капела „Видовданских хероја“ која се и данас налази у Сарајеву је оштећена у вандалском нападу 1996. године.

Leave a Comment