Велики рат

Моја одликовања су испод мундира


Радомир Путник рођен је у 24. јануара 1847. у Крагујевцу, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Године 1861, уписао се у Артиљеријску официрску школу (Војну академију), коју је завршио 1866. године, као осми у рангу.

Презиме Путник његова породица је добила по деди Арсенију који се доселио са Косова у Белу Цркву и на питање како се зове одговарао да је „путник у непознатом правцу“.

Током богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар одбране и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Борио се у српско-турским ратовима (1876–1878) као командант Рудничке бригаде. Током другог српско-турског рата (1877–1878) одиграо је важну улогу приликом ослобођења Ниша. За време српско-бугарског рата (1885), вршио је функцију начелника штаба Дунавске дивизије, која је учествовала у бици код Сливнице.

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. После Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе српске војске. У Битољској бици одиграо је кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанео велики ударац. У наставку рата командовао је продором ка Јадранском мору, који се завршио опсадом Скадра. У сукобу са Бугарском за време Другог балканског рата нанео је пораз бугарској војсци у Брегалничкој бици.

Када је реч о делатности војводе Путника као начелника штаба Врховне команде у Првом светском рату, најпре ваља рећи да је он творац ратног и и почетног операцијског плана српске војске, чију окосницу чини идеја стратегијског дочека, формулисана овако: Држати се одбране док се политичка и стратетјска ситуација не разјасни, а потом дејствовати према ситуацији.

У духу те идеје, главне снаге српске војске груписане су на линији Свилајнац–Стари Аџибеговац–Паланка–Топола–Аранђеловац–Лазаревац, с предњим одредима на Сави и Дунаву. Друга армија, која је била најјача и састављена од дивизија I позива, постављена је на простору Аранђеловац–Лазаревац, да би у што краћем времену могла напасти десни бок непријатељевих снага који дејствују великоморавским правцем, или пак леви бок оних снага које би преко Дрине наступале ка Ваљеву.

Такав почетни распоред снага омогућио је Врховној команди да, чим се уверила да непријатељева главнина дејствује преко Дрине ка Ваљеву, брзо и спретно саобрази свој почетни операцијски план са стварном ситуацијом и у Церској бици (12. до 24. августа) потуче аустроугарску Пету и делове Друге армије. Била је то прва савезничка победа над Централним силама у рату који за Антанту није добро почео.

Извештавајући о томе старог краља Петра, војвода Путник је с поносом истицао да је непријатељ претрпео огромне губитке, да су му читави пукови уништени и да су огранци Цера и Иверка покривени лешевима његових војника и официра.

Путник се противио српској офанзиви у правцу Срема, али је на притисак владе организовао офанзиву на непријатељску територију. Након почетних успеха, због гомилања непријатељских снага на Дрини, повукао је војску и спремио се за нову одбрану Србије (Дринска битка, 6. септемар – 11. новембар 1914.).

Велика победа српске војске у Колубарској бици (16. новембра до 15. децембра 1914) уврстила је војводу Путника у уџбенике ратне историје свих земаља света. У тој величанственој бици стари војвода је у својим слабачким рукама грчевито држао све конце, испољавајући задивљујућу равнотежу ума и воље и доносећи луцидне одлуке, којима је у ратним условима уиграну рационалност српског командовања и изванредну борбеност трупа слио у оптималну ефикасност и, управо у тренутку када је изгледало да је пропаст Србије неизбежна.

Немачки публициста Максимилијана Хардена тада је записао: „Већ десет пута нам је јављено да је читава једна српска дивизија или армија уништена, а бар пет пута су нам то исто јавили за целу српску војску. То лудо шкрабање служило је врло рђаво нашем савезнику. Аустроугарске трупе, о чијој храбросги и издржљивости нема потребе говорити (које је водио славни Поћорек), биле су тучене од храбрих људи, чисте ратничке расе, извежбаних у доброј школи и вођених стратегијском вештином маршала Путника и генерала Мишића.“

У трагичној ратној години (1915), Путник је, савлађујући физичку немоћ чудесном духовном снагом, успео да извуче своје десетковане трупе из три смртоносна загрљаја бројно и технички надмоћнијих Макензенових снага, руководећи одбрамбеним операцијама српске војске из болесничке постеље.

Измичући вешто испод концетричног удара непријатељевих трупа, српска војска се крајем новембра 1915. године нашла на Косову и Метохији, у готово потпуном окружењу, одсечена од својих савезника и притешњена уз горостасне албанске планине. Пред њом су стајале само две могућности: или капитулација и понижавајући сепаратни мир, или повлачење преко врлетних и снегом покривених албанских и црногорских планина на Албанско приморје.

Војвода Путник се – сматрајући да би капитулација била најгоре решење и чувајући част, понос и достојанство српског народа – без колебања определио за другу могућност. Крајњим напором успео је да издиктира своју последњу директиву, која ће српску војску одвести на Јадранско приморје, а одатле на Солунски фронт. После тога је потпуно клонуо – није могао ни да хода ни да јаше, па су га његови војници (у специјално направљеној носиљци) на рукама пренели преко албанских планина до Скадра.

Истина је да је са губитком здравља опадало и Путниково учешће у командовању српском војском, али је истина и то да је он креатор свих крупнијих одлука Врховне команде све до одласка на одмор и лечење крајем 1915. године.

Швајцарац Арчибалд Рајс забележио је да је тек 1915. године схватио „колико је необичан и уман био тај старац бледог лица уоквиреног проседом густом брадом подрезаном у шиљак, који је своју болесничку постељу претворио у биро у коме је неуморно радио и дан и ноћ“.

У личном животу војвода Путник је био миран, повучен и пословично скроман човек. Избегавао је разметљиве гестове на позорници јавног мњења, па и претерано декорисање одликовањима, истичући: „Моје декорације су испод мундира“. Када су за време балканских ратова одређиване дневнице официра, наредио је да дневница потпоручника и војводе буду једнаке – три динара дневно.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. пребачен је на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу где је и преминуо. Његови посмртни остаци пренети су у Краљевину СХС 6. децембра 1926. године, а наредног дана славни војсковођа је сахрањен на Новом гробљу у Београду уз највише државне и војне почасти.

Према тексту Сава Скока из књиге „100 најзнаменитијих Срба“; Издавач: Наша прича плус, 1993.


Текст преузет са веб сајта
РТС-а

43 Comments

  • Ive by no means read anything like this just before. So good to locate somebody with some original thoughts on this subject, really thank you for starting this up. this site is one thing that’s needed on the net, someone having a little originality. valuable job for bringing some thing new to the net!

  • NeaNVU Very nice article and right to the point. I am not sure if this is actually the best place to ask but do you people have any ideea where to get some professional writers? Thanks

  • I’ve been absent for some time, but now I remember why I used to love this website. Thank you, I will try and check back more frequently. How frequently you update your website?

  • You really make it appear so easy with your presentation however I
    find this matter to be really one thing which I think I might never understand.
    It seems too complex and very extensive for me.
    I am taking a look ahead to your next submit, I will attempt to get the hold of it!

  • naturally like your web-site however you have to check the spelling on several of
    your posts. A number of them are rife with spelling issues
    and I in finding it very bothersome to inform the reality nevertheless I will certainly come
    back again.

  • Thank you, I have just been searching for information approximately this subject
    for ages and yours is the greatest I’ve came upon till now.
    But, what concerning the conclusion? Are you certain in regards to the supply?

  • What i don’t realize is in fact how you’re no longer actually a lot more neatly-liked than you might be right now.

    You are very intelligent. You understand thus significantly in terms of
    this subject, made me personally consider it from so many varied angles.
    Its like men and women don’t seem to be interested unless it’s something to accomplish
    with Woman gaga! Your personal stuffs nice. At all times
    care for it up!

  • Aw, this was a very nice post. Taking a few minutes and actual
    effort to produce a superb article… but what can I say… I put things off a
    whole lot and don’t manage to get anything done.

  • I always used to read article in news papers but now as I am a user of internet so from now I am using net for posts, thanks to web.

  • Woah! I’m really enjoying the template/theme of this blog.
    It’s simple, yet effective. A lot of times it’s tough to get that „perfect balance“ between usability and appearance.
    I must say that you’ve done a excellent job with this.
    Also, the blog loads super quick for me on Safari.
    Superb Blog!

  • Wonderful goods from you, man. I have understand your stuff previous
    to and you’re just too wonderful. I actually like what you’ve
    acquired here, really like what you’re saying and the way in which you say it.

    You make it enjoyable and you still take care of to keep it
    sensible. I cant wait to read much more from you.
    This is actually a tremendous web site.

  • Hey there! I’ve been following your web site for a while now and finally got the courage to go ahead and give you a shout out
    from Atascocita Tx! Just wanted to say keep
    up the excellent job!

  • Hmm it seems like your website ate my first comment (it was super long)
    so I guess I’ll just sum it up what I had written and say, I’m thoroughly enjoying your blog.
    I too am an aspiring blog blogger but I’m still new to everything.
    Do you have any recommendations for newbie blog writers?
    I’d definitely appreciate it.

  • Very good blog you have here but I was wondering if you knew of any discussion boards that cover the same topics talked about here?
    I’d really like to be a part of group where I can get advice from other knowledgeable people that share the same interest.
    If you have any suggestions, please let me know.

    Kudos!

  • We stumbled over here from a different web address and thought I might as
    well check things out. I like what I see so now i am
    following you. Look forward to going over your web page again.

  • I loved as much as you’ll receive carried out right here.
    The sketch is attractive, your authored material stylish. nonetheless, you command get got an nervousness over that you wish be
    delivering the following. unwell unquestionably come further formerly again as
    exactly the same nearly a lot often inside case you shield this hike.

  • Woah! I’m really enjoying the template/theme of this blog.

    It’s simple, yet effective. A lot of times it’s very hard
    to get that „perfect balance“ between superb usability and visual appearance.
    I must say you have done a very good job with this. Also, the
    blog loads super quick for me on Firefox. Excellent Blog!

  • It is appropriate time to make some plans for the long run and
    it’s time to be happy. I’ve read this post and if I may I desire to recommend you
    few fascinating things or suggestions. Perhaps you could write subsequent articles regarding this article.
    I want to learn more things approximately it!

  • I understand that there are countless plug-ins designed to make the feedback do-follow, yet I’m searching for something which will make the links in the blog-posts themselves do-follow. Make sure you include a link or detailed instructions approach do this. Thanks!. Do you have any examples of designs that you know for a fact have got do-follow links in the posts? I am just having a hard time finding great information about this by looking..

  • My good friend and I have already been discussing personal blogs and online journaling. She feels that personal feelings and such should not expressed in such open forums. I realize no problem with it. Talk about your thoughts:. 1 ) Do you blog or journal?. two. Do you prefer face to face expression of emotions over written communication?.

  • Fantastic beat ! I would like to apprentice while you amend
    your web site, how could i subscribe for a blog web site?
    The account helped me a acceptable deal. I had been a little bit acquainted of this your broadcast provided bright clear idea

  • I’m not really great with html, yet I think there’s a simple way to add a byline to the beginning of my blog posts under the title. Is there anywhere I can look for a step-by-step guideline on how to do that?. The blog is set up on WordPress, and is using the pilcrow theme – I hope this helps?.

  • I wanna create stuuf like journals or bloggs, but not saying who have I really was. Is there any website exactly where I can try this? Websites for blogging or writing publications and reach post them online?.

  • Thanks for your marvelous posting! I really enjoyed reading
    it, you can be a great author. I will ensure that
    I bookmark your blog and may come back later on. I want to encourage you to definitely continue your great work,
    have a nice holiday weekend!

  • you are really a just right webmaster. The website loading pace is
    incredible. It kind of feels that you’re doing any unique trick.
    Moreover, The contents are masterpiece. you have performed a
    fantastic task in this topic!

Leave a Comment