Велики рат Први светски рат Србија у Великом рату

Сарајевски атентат

Сарајевски атентат послужио је као повод за избијање Првог светског рата. Наиме, Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“ која је имала за циљ да путем буна, устанака и оружаних атентата збаци колонијалну аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, извршио је атентат на аустроугарског пријестолонаследника и надвојводу – Фрању Фердинанда и циљајући генерала Оскара Поћорека , случајно убио и надвојводкињу  Софију, на Видовдан  28. јуна 1914.

Сарајевски атентат

Сарајевски атентат

Сам атентат није био усмерен да значајно ослаби Монархију и намерно покрене рат јер ниједан од атентатора није био довољно политички образован да би могао тако нешто исковати. Сви учесници у атентату су били студенти или малолетна лица. Овоме у прилог иде још и чињеница да су та времена била обележена атентатима (нпр. атентат на аустријску царицу Елизабету, 10. септембра 1898. Године у њеној посети Италији, као и то да надвојвода Франц Фердинанд није био много утицајан у царству и да се залагао за идеју да Монархија буде уређена као тријалистичка, односно да словенске земље добију исти статус као Мађари, тј да добију већа права чиме је хтео да очува мир у Монархији.

Сам атентат није у почетку био усмерен на престолонаследника, већ на гувернера Босне и Херцеговине, Оскара Поћорека.

Планови за његово убиство почели су да се кују тек пошто се тајним каналима у Српској обавештајној служби на челу са Драгутином Димитријевићем – Аписом сазнало да аустроугарски престолонаследник долази у Сарајево да надгледа војне маневре.

Активностима на граници, пребацивању тројице младића са оружјем у Босну био је обавештен српски председник владе, Никола Пашић. Он је српски амбасадору у Монархији наредио да вести пренесе државном врху међутим, он је то пренео превише дискретно, говорећи да су маневри и показивање моћи на српски верски празник можда превише провокативни. У самом атентату учествовало је седам особа распоређених по маршрути од поља где су се одржавали маневри до Градске већнице:

Трифко Грабеж, Цветко Поповић, Данило Илић, Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Недељко Чабриновић је бацио бомбу на поворку, али је престолонаследник одгурнуо бомбу са крова и она је пала на следећи аутомобил у колони.

Гаврило Принцип је  као и остали атентатори низ улицу су чули експлозију бомбе и напустили своја места. Необичним сплетом случајности, надвојводине аутомобил је у тренутку прошао поред Гаврила Принципа који је искористио прилику и потегао пиштољ, марке Браунинг модел 1910 . Први хитац је ранио надвојводу у врат, а други, намењен гувернеру Босне Поћорек, ранио је Софију у предео абдомена.

Обоје су подлегли ранама на путу ка резиденцији гувернера. Принцип је, као и Чабриновић, покушао да почини самоубиство, капсулом цијанида, но ни у његовом случају је отров затајио. Покушај да себи испали хитац у главу предухитрили су припадници полиције.
Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени. Суђено им је у Сарајевском процесу од 12. до 23. октобра 1914. године.

Пресуде су донесене 28. октобра.

Петорици завереника изречена је смртна казна (Илићу, Чубриловићу, Керовић, Јовановићу и Миловићу), док су Принцип и Чабриновић, с обзиром на то да су по Аустроугарском закону били малолетни, добили максималну казну од 20 година затвора.

Приликом суђења додељен им је судски адвокат Рудолф Цислер. Он је утврдио да ни аустријски ни „угарски парламент нису изгласали Анексију Босне и Херцеговине, која тиме правно није постала територија Аустроугарске“.

Leave a Comment