Први светски рат Србија у Великом рату

Трагом Самсона Чернова

 

Тачно пре 80 година (1919) последњи пут се чуло за Самсона Чернова, ратног фотографа и сниматеља, који је знатно задужио Србију у њеним најтежим данима

Самсон Чернов

Самсон Чернов

Међу малобројним странцима који су похитали у Србију у време Балканских ратова и Првом светског, историја наше фотографије бележи и неколико личности које су сликом оствариле изванредна сведочанства. Највише је писано о Арчибалду Рајсу, а недовољно о многим другим, на пример о Џону Риду, Луису Хајну, Доналду Томпсону, Самсону Чернову. Живот и судбина овог последњег још нису расветљени, нити је довољно истакнута његова улога у Србији, у време поменутих ратова.
Јеврејин, руског порекла а по свему судећи француског држављанства, Самсон Чернов је дошао у Србију, 1912, као ратни дописник листа Илустрасион (L’ Illustration). Новинарском, филмском, фотографском и уметничком активношћу у наредне четири ратне године чинио је велике услуге српском народу. Својим фотографијама и личним наступима у јавности на Истоку и Западу, успео је да покаже свету напоре и патњу народа, и подвиге српског војника на фронту.
Камером, пером и кичицом

Први трагови воде према Чернову као фотографу и филмском сниматељу године 1913, у српско-бугарском сукобу он се среће као сниматељ кратких филмова „Једрене после заузећа“ и „Битка на Брегалници“. Већ августа 1913. приредио је изложбу у Официрском дому у Београду, са 500 фотографија са мотивима српског и црногорског бојишта и из тада новоослобођених крајева Србије. Доцније је на основу истих мотива, по фотографским предлошцима, припремио и сликарску изложбу у Петрограду.

После окончања ратних сукоба Чернов је напустио Србију. Рат је минуо и чинило се да се тиме завршила његова акција. Али Чернов није мировао. Већ у новембру 1913. у Паризу држи предавања о бугарским зверствима у Другом балканском рату. Кад је започео Први светски рат, Чернов је опет у Србији, поред Илустрасиона дописник је и руског Новое Времја. Као већ провереном пријатељу Србије поверен му је задатак да снима злочине почињене од аустроугарских јединица по Мачви и Посавини, 1914. Затим фотографски бележи покрете војске у Срему. У септембру започео је и филмска снимања радећи и за Ђоку Богдановића, једног од пионира српског филма, а затим сукцесивно снима српски фронт од Кладова до Београда, као и призоре разарања Београда. Непрестано је са српском војском коју прати у стопу. Тако стиже и до Албаније, 1915, коју је прешао на исти начин и уз исте муке, као и српска војска. Доцније је на Крфу са избеглицама.

У изгнанству, 1915, Самсон Чернов

У изгнанству, 1915, Самсон Чернов

 

Кад се окончао тај део рата, Чернов покреће нову иницијативу, одлази у Лондон и тамо у јуну 1916. формира грандиозну изложбу под називом „Срби, децембра 1915“, коју приређује у Краљевској галерији. Изложбу је отворио велики кнез Михаил Романов, а за ту прилику допутовао је у Лондон и председник српске владе Никола Пашић. Изложба је приказала српску војску у повлачење кроз беспућа снег и пртине Албаније, и приказала сву голготу коју је тада преживео српски војник.

Кумче министра војног

Чернов ради са необичном фотографском формом – једном врстом панорамске камере, барем такви су му сачувани снимци. Отуд је његов формат издужени правоугаоник са широким хоризонтом у који су смештене масовне сцене, широка пространства или усамљене фигуре које су у том прешироком простору још усамљеније. Та ширина Черновљевог кадра даје још јачи израз „огромне безизгледности и напуштености„, баш како се морала осећати и Србија и српски војник у зиму 1915. године.

Kralj Petar na bojistu, kod Darosave. 1914

Краљ Петар на бојишту код Даросаве, 1914

 

Иако енглеска штампа хвали његове фотографије и истиче да се њима „показују сви напори и патње српског народа„, немирни Чернов не остаје да убира ловорике, већ наредног месеца (16. јула) поново се обрео међу српским избеглицама на Крфу. Ту се догодило нешто неочекивано: на посебној свечности за ту прилику приређеној, Чернов је прешао у православну веру. А кум, министар војни, генерал Божа Терзић одабрао му је и ново име, Александар. Тиме је Самсон Чернов показао још један гест поштовања и привржености Србији.

Povlacenje srpske vojske dolinom Morave. 1915.

Повлачење српске војске долином Мораве, 1915

 

Рад Чернова био је у Србији врло цењен – српска влада је откупила велики број фотографија, оне су пренете у дијапозитиве и приказиване у школама, а претежно у новоослобођеним српским крајевима.

Самсон Чернов, ратни фотограф, сниматељ и сликар, капетан српске војске

Самсон Чернов, ратни фотограф, сниматељ и сликар, капетан српске војске

 

Мало је позната даља судбина овог пријатеља српског народа који је својим изложбама, предавањима, уметничким сликама и филмским записима објективно извештавао свет онда када је Србији то било најпотребније. Последња информација о њему стигла је из Париза у априлу 1919 – тачно пре 80 година. Још и тада је Александар Самсон Чернов агитовао за Србију: држао је популарна предавања о негдашњим ратовима и месту храбре српске војске у њима. После тога губи му се сваки траг.

Горан МАЛИЋ
Горан Малић, Сећање на пријатеља: Трагом Самсона Чернова : Тачно пре седамдесет година (1919) последњи пут се чуло за Самсона Чернова, ратног фотографа и сниматеља, који је задужио Србију, Политика, 24. 4. 1999.

1 Comment

  • Great write-up, I am normal visitor of one’s website, maintain up the excellent operate, and It is going to be a regular visitor for a lengthy time.

Leave a Comment