Писали су о Србији у Великом Рату

Велики рат заборављен у САД


За многе младе у Америци, Франц Фердинанд је „кул“ – наравно, реч је о познатом поп бенду. Кенет Кларк, директор војног музеја у Чикагу, свестан је тога. Он каже да само мали број младих зна да је Франц Фердинанд био аустријски престолонаследник, после чијег убиства у Сарајеву су почела зла Првог светског рата који је коштао живота 117.000 америчких војника.

„У том рату, за само неколико месеци, погинуло је више америчких војника него за десет година рата у Вијетнаму“, написао је вашингтонски новинар Мајкл Мосетиг недавно на Фејсбуку и извукао отрежњујући биланс: „Ми знамо који рат је заборављен. Који рат је између Грађанског рата и Другог светског рата измакао нашем историјском памћењу?“

У рат је отишло и 350.000 Афроамериканаца

Кенет Кларк жели да промени то својом изложбом у Чикагу: „Желимо да догађаје од пре сто година узмемо као повод да људима испричамо што више о Великом рату“, каже он за Дојче веле. Кларк у овој комеморативној години шаље јавности следећу поруку: „То је догађај који је променио историју, који је вредан ваше пажње. Јер, познавање историје значи да се она неће поновити.“ У његовом музеју, одмах по уласку се наилази на малу збирку пропагандних постера. Уз помоћ њих, америчка влада је регрутовала младиће за рат. На крају је у њега пошло више од милион америчких војника, 350.000 њих су били Афроамериканци.

Немачка подморница у језеру Мичиген

Има једна ратна атракција која је спектакуларна и готово заборављена, а налази се недалеко од Кларкове изложбе на дну језера Мичиген. То је једна заплењена немачка подморница која је после рата тамо довучена и показивана посетиоцима, да би напослетку – уз славље – била потопљена. „Добро је конзервисана у хладној води“, каже Кларк, „и само чека да је неко извуче одатле.“

Симон Лијанг из Чикага зна за ту подморницу. Тај 21-годишњак студира историју. Велики рат је за њега био једно од првих разочарања на студијама. Желео је да напише есеј о томе, али је убрзо морао да одустане од тога, јер у САД није могао да нађе довољно поузданих информација о рату: „За нас младе тешко је да разумемо тај рат. Школе чине шта могу, али и у образовном систему има рупа.“

На свету не постоје само САД

При томе је баш Велики рат донео Американцима нови поглед на свет: „На свету не постоје само Сједињене Америчке Државе“, констатовали су многи трљајући очи, каже Лијанг: „Одавде се наше видно поље ширило до онога што зовемо глобалном привредом и тако се створила и потреба да разумемо свет као целину.“

Историчар и добитник Пулицерове награде Дејвид Кенеди констатује да је америчка политика више пута мењала смер. Улазак САД у рат 1917, непуне три године по његовом избијању, катапултирао је ту земљу на светску позорницу. Након што су немачке подморнице 1915. потопиле „Лузитанију“ на чијим палубама је било 128 Американаца, а после тога су и други амерички трговачки бродови постали жртве „неограниченог“ рата немачких подморница, председник Вудро Вилсон је одустао од почетне неутралности – 6. априла 1917. САД су објавиле рат Немачкој.

Поновни пад у изолацију

Након што су средње силе биле побеђене, САД су опет брзо доспеле у изолацију – овај пут чак дубљу и дуготрајнију него пре рата. Историчар Кенеди разлоге за то види у Вилсоновом растућем разочарању због непомирљивог држања европских савезника спрам Немачке, те у Вилсоновој пропалој иницијативи о формирању Лиге нација, неке врсте претече Уједињених нација. Но, са тим се није сагласио амерички Конгрес. Кенедијев биланс: „Тада још нисмо били спремни за већу улогу у свету.“

Хот-дог уместо франкфуртске кобасице

И у самим САД су видици понекад били тесни. Многим Американцима немачког порекла је после уласка у рат учињена „грозна“ неправда, каже историчар Кенеди. Стриц Георга Глоцбаха, Џорџ, тада је био добровољац. Није му преостало ништа друго: „Ко год се није борио, није заслуживао да буде грађанин. Али они нису хтели да пуцају на своје рођаке у Немачкој“ преноси Глоцбах, који живи у градићу Њу Улм недалеко од Минеаполиса на северу САД. Отворене протесте и отпор служењу војске пратио је надзор – „Комитет за јавну безбедност“ је послао своје агенте у Њу Улм и они су тамо шпијунирали мисе и кафанске трачеве – подједнако.

Немачке речи су уклоњене из назива улица и – из јеловника. Тако је франкфуртска кобасица постала хот-дог. „Мој отац је имао конфекцијску радњу“, каже Глоцбах, „када је почео рат, трговина са свима који нису били Немци готово је замрла.“ Ко год је имао немачко име, био је испитиван – „Била су то тешка времена…“

И много жртава у сопственим редовима – много мртвих америчких војника – за Американце је представљало ново болно искуство. Последњи рат пре тога је вођен против Мексика и од њега је пре почетка Првог светског рата било прошло више од 60 година. Тада је пало 12.000 америчких војника. У Првом светском рату их је погинуло десет пута више.

Борба под енглеском и француском командом

У Националном музеју Првог светског рата у Канзас Ситију, музејски водич Роберт Дадли нам показује многобројне експонате који доказују колико је америчка армија заправо била неспремна за акције у Европи. Некадашњи пуковник и вијетнамски ветеран каже да су америчке јединице после слетања у октобру 1917. најпре били стационирани у „мирним“ секторима. „До марта 1918. нисмо учествовали у жестоким борбама. Тек када је почела Лудендорфова офанзива, ушли смо у борбу заједно са француским и британским јединицама и то у почетку под њиховом командом.“

Сећање на све пале борце

Улазак САД у рат је дао одлучујући допринос победи, сматра Дадли. Али, сећање на рат сто година касније би, каже, требало да буде обележено друкчијим духом: „Сви војници су учествовали у рату да би бранили своју земљу. Комеморације не би требало да послуже за слављење победе већ за сећање на војнике који су се у рату борили за своју домовину.“

Више од 150.000 људи годишње посети музеј у Канзас Ситију. Тамо није изложена само америчка перспектива, већ и друга виђења рата. Представници музеја раде заједно са Комисијом за стогодишњицу избијања Првог светског рата на организацији свечаности и комеморација. Једно је сигурно: главне свечаности ће се одржавати тек 2017, сто година након уласка САД у Велики рат.

1 Comment

Leave a Comment